Nakon zanimljive konverzacije o aktuelnim tržišnim dešavanjima, naše kolege Mihajlo, Anton i Lev pretočile su svoja zapažanja u tekst koji na zanimljiv način povlači paralelu između hype-a na tržištu luksuznih satova i ponašanja investitora na tržištu kapitala. Verujemo da ova perspektiva donosi drugačiji pogled na psihologiju tržišta i trendove koji oblikuju investicione odluke.
Kada luksuzni satovi postanu investicija
Poslednjih godina tržište luksuznih satova postalo je mnogo više od hobija kolekcionara. Satovi su postali deo „hype“ kulture, društvenih mreža i, za veliki broj ljudi, pokušaj brze zarade kroz preprodaju.
Najnoviji primer za to je ogromna pažnja oko saradnje Swatch-a i Audemars Piguet-a, inspirisane legendarnim modelom Royal Oak. Sama najava ove saradnje izazvala je veliko interesovanje tržišta, jer se AP godinama smatra jednim od najpoželjnijih luksuznih brendova satova na svetu, dok je Royal Oak praktično postao simbol modernog luksuznog sportskog sata.
Hype i resale tržište
Veliki broj ljudi odmah je u ovoj saradnji video priliku za brzu zaradu na resale tržištu. Redovi ispred prodavnica, ogromna potražnja i očekivanje da će satovi vrlo brzo vredeti višestruko više od maloprodajne cene dodatno su podigli hajp oko čitave priče.
Slična situacija već se dogodila sa kolekcijom MoonSwatch, kada su pojedini modeli u prvim nedeljama dostizali višestruko više cene na sekundarnom tržištu. Upravo zbog tog iskustva mnogi su očekivali da će se isti scenario ponoviti i sa AP saradnjom.
Kako nastaje pad cena
Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste način na koji ovakvi trendovi funkcionišu – i zašto se često završavaju padom cena.
Kada tržište poveruje da će neki proizvod biti redak i lako preprodavan po višoj ceni, veliki broj ljudi kupuje ne zato što zaista želi proizvod, već zato što očekuje profit. U tom trenutku cena više ne zavisi samo od kvaliteta ili prestiža proizvoda, već pre svega od psihologije tržišta i očekivanja daljeg rasta.
Problem nastaje kada gotovo svi imaju istu ideju – da kupe isključivo radi preprodaje.
Tada tržište vrlo brzo postaje preplavljeno ponudom. Mnogo više ljudi pokušava da proda nego što postoji realnih kupaca spremnih da plate visoke resale cene. Kao rezultat toga, cene počinju naglo da padaju, a proizvodi postaju znatno teži za prodaju nego što je većina očekivala.
U pojedinim slučajevima zarada se na kraju svede na relativno malu razliku u odnosu na početna očekivanja, posebno kada se uračunaju provizije, troškovi i vreme potrebno za prodaju.
Uticaj na akcije kompanija
Interesantno je da ovakve saradnje ne utiču samo na resale tržište satova, već i na samu kompaniju i njene akcije na berzi.
Swatch Group, vlasnik brendova poput Omege, Longines-a, Tissot-a i Swatch-a, predstavlja najveću watch grupaciju na svetu sa godišnjim prihodima većim od 6 milijardi švajcarskih franaka. Kompanija se trenutno trguje po forward P/E multiplu nižem nego tokom prethodnih godina rasta luksuznog sektora, zbog čega investitori pažljivo prate svaki signal koji bi mogao da poboljša očekivanja budućeg rasta i profitabilnosti.
Tržište je saradnju sa AP-om posmatralo kao jedan od faktora koji bi mogao dodatno da poveća vidljivost brenda i pozitivno utiče na očekivanja investitora. Prema tržišnim podacima, akcija Swatch Group-a porasla je između kraja aprila i početka maja približno 16–17%, dok je i prethodna MoonSwatch saradnja sa Omegom 2022. godine dovela do značajnog kratkoročnog rasta akcije.
To pokazuje koliko tržište danas vrednuje pažnju, viralnost i marketinški momentum, čak i kada proizvodi sami po sebi ne menjaju fundamentalno poslovanje kompanije.
Swatch & Omega saradnja (2022)
Swatch & AP saradnja (2026)
Paralela sa finansijskim tržištima
Slični obrasci ponašanja mogu se videti i na finansijskim tržištima.
Tokom rasta tzv. meme akcija poput GameStop-a i AMC Entertainment-a, veliki broj investitora kupovao je akcije prvenstveno zbog očekivanja daljeg rasta cena, bez prevelikog fokusa na fundamentalnu vrednost samih kompanija.
Kada investitori vide da cena neke akcije ili imovine brzo raste, javlja se strah da će „propustiti priliku“. Ljudi tada kupuju ne zato što razumeju realnu vrednost onoga što kupuju, već zato što očekuju da će cena nastaviti da raste.
To dovodi do euforije i stvaranja balona.
Kada rast uspori ili kada prvi investitori krenu da prodaju, sentiment se brzo menja. Oni koji su kupovali zbog hajpa pokušavaju da izađu u isto vreme, što dodatno ubrzava pad cena.
Upravo zato tržišta luksuznih satova, patika, kartica i drugih kolekcionarskih proizvoda često veoma jasno pokazuju kako funkcionišu emocije investitora i tržišna psihologija.
Kratkoročni hype vs. dugoročna vrednost
Ovakve saradnje ipak mogu imati pozitivan efekat za same kompanije. Swatch kroz ovakve projekte uspeva da ogromnu pažnju mlađe publike usmeri ka luksuznim brendovima i dodatno poveća globalnu vidljivost svojih proizvoda.
Veliki medijski interes i viralni efekat često pozitivno utiču i na percepciju kompanije među investitorima. Međutim, tržište vrlo brzo razlikuje kratkoročni hajp od dugoročnog poslovnog efekta. Zato početna euforija ne znači automatski i trajni rast vrednosti kompanije ili proizvoda.
Zaključak
Bilo da se radi o luksuznim satovima ili akcijama na berzi, tržišta često pokreću iste emocije – želja za brzom dobiti i strah da se ne propusti prilika.
Kada nešto naglo raste, mnogi veruju da će rast trajati zauvek. Međutim, istorija tržišta iznova pokazuje da cena i realna vrednost nisu uvek ista stvar. Upravo zato je važno razlikovati kratkoročni hype od dugoročnog potencijala i donositi odluke na osnovu analize, a ne isključivo emocija i trenutnih trendova.
Možda je zato najvažnije pitanje koje svaki investitor ili kupac treba sebi da postavi:
„Da li ovo kupujem zato što verujem u dugoročnu vrednost ili samo zato što trenutno svi pričaju o tome?“
Ako želite da bolje razumete kako tržišta funkcionišu i da investicione prilike prepoznate na vreme, uz podršku stručnjaka i strategiju zasnovanu na informacijama, Tesla Capital pruža pristup domaćim i svetskim tržištima kapitala, uz podršku koja pomaže da investicione odluke budu zasnovane na dugoročnoj strategiji, a ne na emocijama i prolaznim trendovima.