Kroz istoriju finansijskih tržišta jedan obrazac uporno se ponavlja – periodi snažnog rasta često se završavaju naglim, a ponekad i veoma dramatičnim padovima. Bez obzira na to da li govorimo o akcijama, tehnološkim kompanijama, nekretninama ili drugim vrstama imovine, investitori iznova prolaze kroz iste faze optimizma, euforije, razočaranja i oporavka.
Ovi ciklusi poznati su kao berzanski baloni, odnosno tržišni baloni, a njihov završetak često dovodi do većih ili manjih finansijskih kriza. Iako se okolnosti menjaju, tehnologija napreduje, a tržišta postaju sve razvijenija, psihologija investitora ostaje gotovo ista. Upravo zato se slični obrasci ponašanja ponavljaju iz generacije u generaciju.
Šta je berzanski balon?
Berzanski balon nastaje kada cena određene imovine, najčešće akcija, raste znatno brže od njene realne ili fundamentalne vrednosti. U početnoj fazi rast cena može biti potpuno opravdan. Kompanije ostvaruju bolje rezultate, privreda raste, kamatne stope su niske ili se pojavljuju nove tehnologije koje menjaju čitave industrije.
Međutim, u jednom trenutku tržište počinje da pokreću očekivanja, a ne stvarni poslovni rezultati. Investitori kupuju akcije ne zato što smatraju da su one realno vredne, već zato što veruju da će ih u budućnosti moći prodati po još višoj ceni.
Na taj način nastaje začarani krug. Rast cena privlači nove investitore, povećana tražnja dodatno podiže cene, a novi rast privlači još više učesnika. Što tržište duže raste, to je veći broj ljudi uveren da će se taj trend nastaviti.
Upravo tada tržišni balon počinje da se udaljava od realnih ekonomskih pokazatelja.
Psihologija investitora važnija je nego što se čini
Jedan od glavnih razloga zbog kojih nastaju finansijski baloni nije ekonomija, već ljudska psihologija. Na finansijskim tržištima emocije često imaju jednako veliki uticaj kao i poslovni rezultati kompanija.
Kada cene rastu mesecima ili godinama, investitori postaju sve optimističniji. Pojavljuje se osećaj da je gotovo nemoguće izgubiti novac, dok mediji svakodnevno izveštavaju o novim rekordima na tržištu. Ljudi koji do tada nisu ulagali počinju da investiraju iz straha da će propustiti priliku.
Ovaj fenomen danas je poznat pod skraćenicom FOMO (Fear of Missing Out), odnosno strah od propuštanja dobiti. Umesto racionalne procene vrednosti kompanija, odluke se donose pod uticajem okruženja i želje da se što pre ostvari zarada.
Istovremeno, rizik se sve manje uzima u obzir. Kada tržište dugo raste, investitori često počinju da veruju da će rast trajati beskonačno. Upravo u toj fazi cene dostižu nivoe koji više nisu u skladu sa stvarnim poslovnim rezultatima kompanija.
Kako dolazi do pucanja balona?
Iako tržišni baloni mogu trajati godinama, njihov kraj često dolazi iznenada.
Ponekad je dovoljan jedan negativan događaj – slabiji finansijski izveštaji, rast kamatnih stopa, politička nestabilnost ili neočekivana ekonomska vest. Nekada se jednostavno dogodi da investitori zaključe kako su cene postale previsoke.
Kada prvi veći investitori počnu da prodaju svoje pozicije, dolazi do promene raspoloženja na tržištu. Optimizam brzo zamenjuje oprez, zatim strah, a potom i panika.
Kako sve više učesnika pokušava da proda svoju imovinu, cene ubrzano padaju. Ono što je do juče izgledalo kao sigurna investicija odjednom postaje izvor velikih gubitaka.
Ovaj proces naziva se pucanje berzanskog balona, a posledice mogu biti ograničene na određeni sektor ili se proširiti na čitavu ekonomiju.
Istorija pokazuje da se obrasci ponavljaju
Finansijska tržišta nude brojne primere koji potvrđuju koliko su ovi ciklusi slični.
Jedan od najpoznatijih primera jeste dot-com balon krajem devedesetih godina. Razvoj interneta otvorio je ogromna očekivanja, pa su akcije tehnoloških kompanija rasle neverovatnom brzinom. Mnoge firme nisu ostvarivale profit, a pojedine čak nisu imale ni održiv poslovni model, ali su investitori bili spremni da plaćaju sve više samo zato što su verovali da će internet promeniti svet.
Iako je sama pretpostavka bila tačna, tržište je otišlo predaleko. Kada su očekivanja postala nerealna, usledio je veliki pad koji je obrisao milijarde dolara tržišne vrednosti.
Sličan obrazac mogao se videti tokom globalne finansijske krize 2008. godine. Ovoga puta problem nije nastao na tržištu akcija, već na tržištu nekretnina i hipotekarnih kredita. Dugogodišnji rast cena stvorio je uverenje da vrednost nekretnina može samo da raste. Kada je taj balon pukao, posledice su se proširile na bankarski sistem, finansijska tržišta i privredu širom sveta.
Još jedan primer predstavlja početak pandemije 2020. godine. Iako tada nije došlo do pucanja klasičnog finansijskog balona, tržišta su u veoma kratkom roku doživela jedan od najbržih padova u istoriji usled velike neizvesnosti. Zanimljivo je da je i tada psihologija investitora igrala ključnu ulogu – nakon početne panike usledio je snažan oporavak, podstaknut merama centralnih banaka i ekonomskim stimulansima.
Zašto je važno razumeti tržišne cikluse?
Jedna od najvećih grešaka koju investitori prave jeste verovanje da je trenutna situacija potpuno drugačija od svega što se ranije dešavalo. Međutim, istorija pokazuje da tržišta prolaze kroz cikluse rasta, korekcija i oporavka već više od jednog veka.
To ne znači da se može tačno predvideti kada će naredna kriza nastupiti niti koliko će trajati. Čak ni najveći profesionalni investitori i finansijske institucije to ne mogu sa sigurnošću da odrede.
Međutim, razumevanje ovih obrazaca može pomoći investitorima da donose racionalnije odluke i da ne reaguju isključivo pod uticajem emocija.
Kako se ponašati tokom krize?
Za dugoročne investitore možda nije najvažnije pitanje kako izbeći svaki pad na tržištu, jer je to praktično nemoguće. Mnogo je važnije imati unapred definisanu strategiju i ostati joj dosledan čak i kada tržište prolazi kroz turbulencije.
Istorijski posmatrano, finansijska tržišta su nakon velikih padova vremenom uspevala da se oporave, iako je brzina tog oporavka zavisila od uzroka same krize. Investitori koji su ostajali disciplinovani i nisu donosili ishitrene odluke često su imali priliku da učestvuju u kasnijem rastu.
Sa druge strane, oni koji prodaju investicije isključivo zbog straha često realizuju gubitke upravo u trenutku kada su cene najniže. Ukoliko se nakon toga ne vrate na tržište na vreme, mogu propustiti značajan deo oporavka.
To, naravno, ne znači da svaki investitor treba pasivno da posmatra pad tržišta. Redovno praćenje portfolija, adekvatna diverzifikacija i ulaganje u skladu sa sopstvenim finansijskim ciljevima ostaju važni elementi svake investicione strategije. Ipak, istorija pokazuje da impulsivne odluke donete pod pritiskom emocija retko daju dobre rezultate.
Krize nisu izuzetak, već sastavni deo tržišta
Iako svaka nova kriza izgleda jedinstveno, osnovni mehanizam gotovo uvek ostaje isti. Periodi velikog optimizma često dovode do precenjenih cena, nakon čega sledi korekcija ili ozbiljniji pad. Vremenom se tržište stabilizuje, privreda se prilagođava novim okolnostima, a započinje novi ciklus rasta.
Upravo zbog toga uspešno investiranje ne zasniva se na pokušaju da se pogodi svaki vrh i svako dno tržišta. Mnogo važnije je razumeti kako tržišta funkcionišu, biti svestan da su oscilacije njihov prirodni deo i donositi odluke na osnovu dugoročnih ciljeva, a ne trenutnih emocija.
U sledećoj kolumni biće reči o realnim očekivanjima na berzi, odnosno o tome kakve prinose investitori mogu realno očekivati na duži rok i zašto su strpljenje i disciplina često važniji od pokušaja da se predvidi sledeći veliki rast ili pad tržišta.